U poznijim godinama ljudi su skloniji ustaljenim navikama, mirnijem životu i imaju određeni otklon prema novitetima. Takav način života znatno može uticati na usporavanje rada moždanih vijuga, ali i vitalnost čitavog organizma.
Brzina starenja, kako celokupnog organizma, tako i mozga, ima veze sa genetikom, ali nije nužno pravilo da sa godinama moždana aktivnost slabi. Ono što je svakako bitno za očuvanje vitalnih moždanih funkcija je šta jedemo i kako živimo. Samim tim, i u poznim godinama ljudi mogu biti vitalni i razboriti kao mladi, a pored toga pravi saveznik će vam biti i Konzim Q10 + Acetil-L-karnitin.
Društvene igre
Neki stručnjaci smatraju da igranje društvenih igara u poznijem starosnom dobu znatno utiče na održavanje moždane aktivnosti u dobroj formi. Češće viđanje sa dragim ljudima i odlasci na kafu sigurno će vam popraviti raspoloženje i ulepšati dan, ali će i uticati na održavanje vašeg mozga u formi. Zato okupite prijatelje, zabavite se i vežbajte svoje moždane vijuge.
Mirisi
Mirisi kafe i ruzmarina imaju blagotvoran uticaj na naše pamćenje. Miris kafe povećava naše misaone sposobnosti, dok miris ruzmarina povećava koncentraciju i pamćenje za čak 70%.
Čitanje
Dokazano je da čitanje poboljšava pamćenje, a istovremeno je i zanimljivo. Dok čitate vaš mozak pročitano pretvara u milione slika i pokreće određena sećanja i asocijacije, pa se smatra da ovakva vrsta umne aktivnosti štiti mozak od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.
San
San je veoma važan za funkcionisanje našeg mozga u bilo kom starosnom dobu. Kvalitetan san veoma utiče na koncentraciju i pamćenje, jer je to zapravo jedini period kada se naš mozak odmara, iako se određeni procesi idalje odvijaju u njemu. Kako biste svom mozgu dovoljno sna, pravilan odmor i pripremili ga za sutrašnje izazove, pomoći će vam Deep sleep Melatonin.
Pronađite hobi
Ljudski mozak ima naviku da ulazi u rutinu, jer na taj način troši manje energije. Ali, odmor za mozak zapravo je neka radnja na koju on nije navikao na dnevnom nivou. Zato treba uključiti neke aktivnosti koje nisu svakodnevne i koje će pokrenuti različite centre u vašem mozgu. To su hobiji kao dekupaž, pletenje, hortikultura…
Vežbanje
Fizička aktivnost značajna je kako za celokupno zdravlje našeg organizma, tako i za moždanu aktivnost. Česte lagane šetnje, ples ili lakše vežbe joge svakako će pomoći što boljem održanju moždane aktivnosti. Glukozamin sulfat pobrinuće se za zdravlje vaših kostiju, dok će vam Magnezijum, Kalcijum, Vitamin D3 preparat pomoći da nesmetano uživate u vežbanju i rekreaciji.
Korišćenje računara
Korišćenje računara i pametnih uređaja mnogim starijim ljudima je još uvek nepoznanica, pa samim tim imaju određeni otklon prema savremenim tehnologijama. Ipak, pojedini stručnjaci smatraju da učenje korišćenja novih stvari može veoma prijati mozgu u poznim godinama.
Ne bojte se da probate i naučite nove stvari, družite se sa prijateljima i time održavajte vitalnost čitavog organizma.
